Stari plac 18.05.1975. Hajduk-Sloboda 1:1 Moja prva utakmica. Moj otac mi je za 6. rođendan poklonija Hajduka. Ušli smo na zapad, diga me na ogradu, a on se popeja na petu, šestu skalinu da bi bolje vidija igru i ka pravi ”trener amater” komentira taktiku. A redar bi nas tira sa ograde, pa kad on prođe mi opet gori. A ja san zapamtija Jerkovića, gospodina Luketina i Frfu Mužinića koji…

BEOGRAD 1988. by MejeSplit …fala Bogu danima prije utakmice dogovori po Matejušci i Boni (nije ovi sadašnji Bona, nego se tako zva oni kafić na Matejušci gori uza skale), e tu je tribalo napravit dobru pripremu…pošto nas je pandurija već prije dobro brala i dolazila doma (ajme moran ovo reć kad je pokojnom Leski došla doma: ulaze mu najranije doma dva drota, on krmi, stari i stara u kući dižu…

BOSANSKA GOSTOVANJA 80-tih Bosanska gostovanja su bila specifična po tome šta se do tamo uglavnom nije moglo ić direktno vlakom. Ova gostovanja su varirala uglavnom od godine do godine i stupnju napaljenosti pojedinih bosanskih klubova. Od zajebanijih triba izdvojit Mostar (uvik), Sarajevo (kako kad), Zenicu (ponekad). Ova druga, osin Banja Luke zadnjih puteva, bili su uglavnom izleti. Sedamdesetih i početkon 80-ih uglavnom bi se išlo tako da bi se putovalo…

U to vrime dok smo se kupili na Matejušci u điru je najviše bilo lipilo. Gongalo se naveliko. Išlo bi se gori na one marjanske skale i tu bi se puvalo u kese, tako da bi uvečer kasno kad bi se prošlo cila ulica vonjala po lipilu, a kesa je bilo svugdi… I dim je bija dosta popularan (on nije izgubija popularnost do dan danas), ali popularnost lipila je potpuno…

MOGU LI NAVIJAČI ISTUĆ KRIVE FACE? Da li navijači mogu istuć krive face? Mogu i te kako, evo jedna kratka pričica iz faze “prapovjesti”: …’79. te godine kad je Hajduk bija prvak, a moj debeli prijatelj Mate poštar i ja još trinaestogodišnji mulci (te godine smo obojica i pošli na prvo gostovanje u životu, u Sarajevo na zadnje kolo za prvaka, prvo pa “vatreno i jebeno”), ali to nije ova…

…evo jos jedne priče u kojoj bi tija reć nešto o jednom gostovanju u Ljubljani i di nije sve savršeno, ali je objektivno…ponekad u ovome našen navijačkon svitu i nije bilo sve savršeno i događale su se i neke ružne stvari, ali istina je istina i ona uvik mora doć na vidjelo, uostalom, objektivnost je jedina vrlina koju cjenim kod pravog navijača, znači da i prizna i neke detalje kad…

Tih ranih ’80-ih jedina veza sa stranim navijačkim đirom nam je bija talijanski Supertifo. Supertifo je dolazija samo u jednu jedinu trafiku na Rivi i to u vrlo malim količinama i ako nisi doša na vrime, osta si bez njega. Ne bi bilo ritko da jedan broj ide od ruke do ruke. Izlazija je u malon, đepnom formatu. Ali nama tada najvažnije u njemu je bila rubrika dopisivanje. Ekipa je…

MEJESPLIT: Pa bogati, ko je organizira ona tri busa (od toga jedan je vozija pokojni Marendić, koji nas je posli toga vozija samo u Sarajevo kad su mu razbili dva stakla, pa smo išli “bosi” do Splita. Ono mi je bilo nešto od najvećih šta se dogodilo u navijačkoj karijeri. U tom kurčevon Mostaru jebatebog bili smo krenili iz Splita i jedva smo dobili buseve jer je bilo atletsko prvenstvo…

Prolazak kroz Knin Prolazi vlak kroz Knin idemo u Bgd, tišina niko se ne čuje,samo čekamo kad će opalit po nama, i staro i mlado,gađaju vlak kamenjem, lupaju, ušli panduri tuku odreda a ja budala otvorija prozor i povirija vani…odozdo me lipo čovik dočeka stinom i pravo u bradu. Tri ure su mene vraćali u život. Nisu mi dali ić u wc da se nebi vidija na ogledalo, rascipilo se…

…mi smo bili išli vlakom (u ekipi su bili pokojni Leska, Moro, Jela, Kompi, brat mu, Tušo i još ekipe gori sa Sućidra sa pazarića)…cugali smo po Matejuški i okolo po gradu i na vlak smo došli zadnji čas…vlak je bija doslovno KRCAT, hodnici, zahodi nisi moga nigdi proć koliko je bilo ekipe… …mi se smistili u onu prostoriju di se peru ruke kraj zahoda i isprid nje i lagano…

DOKUMENTARAC O DINAMOVOM PROLJEĆU ’82 Dokumentarni film o Dinamovu proljeću ’82. toliko me je iritirao lažima koje smo mogli čut od pojedinih,ne znam kako ih nazvat, a da ne budem vulgaran, tako da sam smireno odlučio pojasnit argumentirano odnos Dinama i Hajduka i navijača oba kluba u kontekstu države SFRJ. Hajduk, za koji je rečeno kako je strogo jugoslaveski klub, miljenik Tita i tako to. Umjesto da pod takvim epitetima…

Evo lagano ću sročit story o putu u Trst…Brod je kreta za trst oko ponoći ili nešto tako pa je tribalo izgubit večer po gradu a padala je kiša pun gas. Uvalili smo se u bube u stan i napravili neku mumu pili onako easy, onda se Ićo sitija da imamo samo šalove a nikakav transparent, pa smo bubi ukrali sa stola tavajolu i crnon patinon za postole napisali MIRKO…

Ja ću se malo osvrnuti na onaj dio kad sam ja počeo ići na utakmice. To je bilo točno ’80. godine, odnosno kad sam imao deset godina. Tada me je kao mulca zaista fasciniralo i navijanje i koreografija na stadionu. Poljud je tada bio i na manjim utakmicama dosta ispunjen, tako da je ići na utakmice bila milina jer se uvik navijalo, a i bilo je pizdarija koje bi se…

Ovo je priča jednog starijeg Torcidaša kojega smo nekako uspjeli nagovoriti da progovori i ispriča nam priču sa putovanja u Beograd na utakmicu Crvena Zvezda – Hajduk 1984. godine. Oni ne pričaju – o njima se priča, zato uživajte u ovom ekskluzivnom tekstu… U to su vrime još bile aktualne (mahom istinite) priče iz sedamdesetih o gadnim događanjima na gostovanjima u Beogradu i bija je običaj da se po dolasku…

Te godine Hajduk je bio slab. Taborio je na dnu ljestvice, doslovno se boreći za opstanak. Trener mu je bio onaj Bugarin Ivan Vucov. Ekipa je slabo dolazila na utakmice, više bi se išlo na gostovanja nego na Poljud. Ja sam, kao i obično, išao na utakmicu solo, jer je ekipa iz ulice (Ruža) bila ufurana u nešto drugo, pa bi bilo besmisleno ikoga zvati. Malo sam se zadržao u…